Бесконачно пуно концентричних кругова…

Појам времена и вечности је кључан за хришћанско (и не само хришћанско) схватање бића и небића. Али идемо редом: ми такође кажемо да је Бог вечан. Шта то значи? Значи ли то да траје неограничено у времену? Не. То значи да постоји ван времена.
Битна је разлика између неограничености у времену (кад би тако шта и могло постојати, јел?) и кад кажемо да је нешто безвремено. То што се у Библији, у Генези, говори о „би јутро, би вече…итд“ значи да су створени али да егзистирају синхроно.
Овај модел времена бисмо могли геометријски представити концентричним круговима. Бесконачно пуно концентричних кругова. Овде сад имамо две екстремне величине: круг са најмањим радијусом и криг са бесконачно великим радијусом. Онај први је тачка, центар свих кругова, а овај други је равна линија, права, није уопште круг.
Све између тога су кругови са различитим дијаметрима. Ако сад од неког произвољног круга крећемо према средишту пролазимо кроз кругове којима се радијус стално смањује. Без обзира на то укупан број тачака који их чини остаје исти.
Ово поређење из геометрије продуктивно је у схватању синхроности времена. Дакле, круг (управо, исправније, кружница) са дупло мањим обујмом има исто толико тачака као и она  два пута од ње већа. Очигледно долази овде до „сабијања простора“. Пренешено на време, долази до „сабијања времена“. У самом центру концентричних кружница све се сабило у једну тачку. Све тачке времена егзистирају „истовремено“, то јест на истом месту, или тачније у истој тачки времена. То је Апсолут. То је Дом бића.
Пут на другу страну, према вањским прстеновима концентричних кружница изгледа обрнуто: исти број тачака времена заузима стално све већи простор. Цикличност времена бледи јер кад се радијус доста повећа пут по кружници виши личи на пут по правој. И коначно, на крају, кружница и постаје права. У том тренутку не да нема цикличног времена него је време постало толико „ретко“ да је потребно превалити силне милијарде година а да још „не сакупимо“ доста времена за само једну секунду из неког круга ближе центру. На том кругу, са бесконачно великим радијусом, бесконачно смо удаљени од апсолута. То је стање небића након смрти.

Сам проток времена је манифестација отпадања од бића (како сам у оном сликовитом примеру рекао, проток времена може се схватити као стално прескање на кружницу удаљенију од центра) и зато ја не могу да прихватим могућност да је стање пре Адамовог пада познавало проток времена јер би то значило да је и тад већ процес падања отпочео. А у исто време кажемо да је човек тад био у заједници с Богом. Ако је био у заједници с Богом онда му је и време, тај показатељ опадања, био збијен у једну тачку.
Тек кад је Адам пао, био је то тренутак кад је камен бачен у воду, и кад је пљуснуо у ону тачку пада, одакле ће се почети ширити концентрични кругови узбуркане воде. Тек тада. Пре је неприхватљиво.

За литургијску годину и годишње циклусе: чини се да се поново не разумемо. Знам ја да и Јевреји имају годишњи циклус. То је логично јер и јеврејска традиција долази из Традиције (само мало заобилазним путем, па је стога код ње Традиција више избледела), али, гледајући на климатолошке услове на Блиском Истоку, као и у поређењу са традицијама северних народа, годишњи циклус код Јевреја није ни издалеко толико наглашен као код Аријеваца, код којих, опет, скоро да нема месечевих циклуса, као код Јевреја и муслимана, а такође код Аријеваца је и дневни циклус непознат за разлику од код ових потоњих.
Дакле, данас сви имају све циклусе, само је питање који је циклус код кога више наглашен и у каквом је односу одређени циклус са климатолошким и астрономским околностима под којима се дотична религија развијала. На пример, чињеница да народи тропског појаса имају неки, колико год да је слабашан, годишњи циклус, указује на далеки одјек Примордијалне културе, а чињеница да хришћани имају дневни циклус, иако подређен годишњем, указује на јеврејско порекло хришћанства.

Пишем све ово из главе, и директно на папир, не тражим никакве референце осим онога што ми само падне на памет док пишем, па је зато могуће да осцилирам у убедљивости и поткрепљености својих теза кроз текст.  Ако буде било интереса могу се и вратити овој теми, на неком новом отвореном топику, па ћу се потрудити да будем још концизнији и да ми тезе буде поткрепљене цитатима и примерима из радова великих умова кроз историју човечанства.

= = извор: концентрични кругови: http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=9970.0 : Цитат: миле ћурчић  Фебруар 08, 2009, 10:52:26 поподне

 

ЛеЗ 0003575  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s