Ознаке

ПОЗНАВАТИ Грегорија Русовича у Њу Орлеансу је привилегија. За Американце, он је херој обнове овог града после урагана Катрин. Оперативни директор је највеће поморске компаније у овом граду „Трансоцеанаиц Традинг анд Девелопмент Цомпанy ЛЦЦ“. Председавајући је борда директора луке Њу Орлеанс, која је по величини и промету пета у свету, а само у Луизијани од ње живи 160.000 људи. Лука на Мисисипију је главна транзитна прекоокеанска тачка за 33 америчке савезне државе.
Мистер Грег, како га овде зову, председавајући је Грађанског комитета полиције и грађана Њу Орлеанса за борбу против криминала и председавајући је истог таквог Комитета за правни систем и судове. Господин Русович је и почасни српски конзул у Америци, а потиче из фамилије где та част и обавеза постоји већ три колена уназад.

Пре тачно годину дана у Њу Орлеансу је одржан самит „Инвестмент ин Сербиа – Нењ Орлеанс 2013“, коме је присуствовао и тадашњи председник српске владе Ивица Дачић. Том приликом група српских привредника боравила је у граду на Мисисипију где је разговарала о ширењу привредне сарадње две земље. Организатор и домаћин састанка био је и Грегори Русович.

Нашег почасног дипломату сусрели смо у луксузном хотелу „Ла Павиллион“ у срцу града. Не говори српски, али чита све сајтове медија из Србије који на енглеском преносе вести из Србије. Прво што нас је Грегори Русович упитао било је како тече обнова Србије од поплава. Са великом пажњом прати и борбу против корупције која се одвија у нашој земљи. Инсистира да је у питању једини прави пут када је развој српске економије и државе у питању. Истиче да су правна држава и стабилан систем услов да се било која озбиљна америчка фирма појави са великим инвестицијама.
* У којој су фази договори о привредној сарадњи наше две земље, постигнути лане у Њу Орлеансу, да ће се моћне америчке компаније у догледно време појавити у Србији са великим пројектима?

– Компаније „Фреепорт МцМоРан Цоппер & Голд“, „Цхеврон“, „Генерал елецтриц“ наставиле су контакте са државним институцијама Србије и те инвестиције нису далеко. Америчка страна не тражи никаве повластице у инвестицијама или у пословању, већ само предвидљивост правног система и јасне законе око улагања и рада у Србији. Српски кокус у Вашингтону и амбасадор Петровић конкретно су задужени за развој уговора и то иде добрим током. Компанија „Фреепорт“ већ ради са РТБ Бор, док „Цхеврон“ процењује исплативост производње нафте из уљних шкриљаца чија су налазишта на југу Србије, а „Генерал елецтриц“ је заинтересован за сарадњу у производњи локомотива и других потреба за железнице.

* Кажете да су вас слике поплављене Србије из маја ове године искрено дирнуле и подсетиле на последице урагана Катрин, који је потопио 80 одсто Њу Орлеанса септембра 2005.

– Да, одмах сам звао пријатеље из Србије и понудио да помогнемо. Наш градски тим у Њу Орлеансу који је дизао град из воде вероватно је најстручнији на свету када су у питању санације оштећења и тачно знамо све процедуре и замке које следе приликом радова на поправкама и враћању људи у домове. Тај тим је Србији на располагању, али немојте мислити да ће обнова ићи брзо и без тешкоћа.

* Медији у граду, али и на глобалном нивоу попут „Блоомберга“, називају вас херојем обнове Њу Ореланса.

– Та 2005. година је за мој бизнис и за раст угледа била невероватна. Породична фирма „Трансоцеаниц схиппинг цомпанy“ нашла се на врхунцу раста са 25 представништва широм света. Зарађивали смо велике паре у уговорима са америчком војском око транспорта ратних материјала за Ирак и Авганистан, када је стигла сјајна понуда из Кувајта да продамо фирму инвестиционом фонду, али да наставимо да водимо посао. То је био глобални подухват који се не одбија. И, у тренуцима највећег личног тријумфа догодила се „Катрин“. Могао сам да одем са породицом и великим новцем из Њу Орлеанса, али сам решио да останем. Нисам се покајао и нисам зажалио што сам део свог новца уложио у опстанак града и у његову обнову. Грађани ми за то и данас одају призанање.

* Кажете да је обнова Њу Орлеанса била тежак посао и да је било огромних потешкоћа.

– Град је пре „Катрин“ у ужем језгру имао више од 480.000 људи, а у ширем око 1,3 милиона. После урагана, у граду је остало око 150.000 људи, а добрим делом била је потопљена и околина. Помоћ је почела да стиже у огромним количинама. Било је довољно новца, али не и резултата. Тада смо се у градској кући погледали у очи и установили да смо неефикасни због корупције на свим нивоима. Борба против корупције у Њу Орлеансу после „Катрин“ била је и борба за живот града. Зато на поплаве и борбу против последица поплава, као и борбу против корупције у Србији, гледам као исти посао, јер знам о чему се ради. Када се корупција повукла из Њу Орлеанса бизнис се први вратио. Са њим и људи, и град је данас велико градилиште и има становника готово као пре 2005. године.
ПРИПАДАЈУ КОТОРУ
Ове године фамилија Русович одмор је провела крстарећи Медитераном. Обишли су многа дивна места и острва, били су задивљени Грчком, али долазак у Котор је оно по чему памте одмор. – Сачекала нас је фамилија. Синови Никола и Калан су ми причали после да су одмах по ступању на док Которског пристаништа схватили да припадају том камењу. Ја такође. Моја супруга Сузан је била одушевљена лепотом и људима. Зато сам поносан и чиним и чинићу да помогнем што више могу – каже Грегори Русович.
Русович: Срби, Дунав и Сава су ваш Мисисипи! | Дијаспора | Novosti.rs.

Advertisements