ГАЛЕРИЈА СП : Врт Свете Петке. први дан лета 2014. (ко да заустави шуму). класје и кантарион, небо и висина
ЗАПОЧЕТО – ВЕРОВАТНО – 1989.
ЗАВРШЕНО НОВЕМБРА 1995.
Закуп земљишта,за некога кога ће
кроз време прозвати не Балтазар, Белатукадруз
већ Оснивач АКАДЕМИЈЕ АЛХЕМИЈЕ,
био је предуго Гордијев чвор.
Шта остаје иза човека?Иза оних најбољих?
Мермер и кости?Гвоздена и зарђала копља?
Не, ништа.
– Ништа?
У прашини остаје, ипак, отисак стопала,
а на бетонској стази скорела крв.
Зар никада ништа неће бити од онога што ми је долазило
на врху тога шубарастог брежуљка? Зар је све оно што сам осећао
у извесним тренуцима пролазније и кратковечније чак и од сочних
румених црвљивих трешања и вилин-коњица?
У прашини се оцртава облик мог стопала, прстију, а плоча
времена је од камена, тврђег од мермера. Ту не може бити отиска
душе, отиска најнеухватљивијих ствари: замисли, чежња, вере, заноса.
(Ту не би могло заорати, зар, ни рало Немогућег ратара Растка Петровића?)
Можда би коју реч, могло да уреже дијамантско длето,
али њега нема – и све је ово призивање дијамантске оштрице –
јер угљу, и дрвећу које је пропало у урвине земље и времена – као и
нади која је бујала у срцу младића брже од траве с пролећа – још
треба који миленијум, да стекне тврдоћу и пробојност дијаманта…
*
Родио сам се да живим и да наставим
тамо где су застали најбољи у мојој
фели, да објединим започето и прекинуто,
све покушаје, да ништа не оставим у траљама,
да снагу тела и ума трошим на каљење
старог и новог гвожђа,
да оснивам нова сазвежђа, земље и светове,
шуме и бачије, куће и гробнице,
рибњаке и видиковце, јер је све
садржано у мени, као у жиру, а за живот ми –
као и Луису де Камоенсу, схватих у четрдесет и шестој –
„недостаје све што свет има за њега“.
ЛеЗ 0003573
(001) УКАЗИВАЊА и ПРИКЉУЧЕНИЈА 